Ideje o umjetnoj inteligenciji pojavljivale su se u literaturi pa i mitovima (npr. mit o Golemu) već od pradavnih vremena.

Izraz umjetna inteligencija skovan je na kongresu na Dartmouth Collegeu 1956., koji je, okupivši pionire toga područja, potaknuo sistemska istraživanja. Taj je kongres organizirao John McCarthy, koji je potom postao autor osnovnoga programskog jezika umjetne inteligencije LISP-a (1958), te ga se danas smatra začetnikom umjetne inteligencije.

Paralelno s razvojem umjetne inteligencije, ulažu se veliki ljudski i materijalni resursi za   razvoj  robota   i   to  ponajviše   mobilnih   inteligentnih  robota,   odnosno   autonomnih sistema. Očekuje se da će 2025. godine takovi roboti biti osnova multimilijarderske ( u dolarima)   industrije .  Mali  mobilni   roboti  pomagat   će  u  obavljanju  kućanskih poslova,  edukaciji   djece   i   odraslih, te   komunikaciji  s  bližom  i   daljom   okolinom.  U medicini   koristit   će   se   mikroroboti   za   potrebe   hirurgije,   inspekcije   krvnih   žila   i dijagnostike. U svemiru roboti će omogućiti međuzvjezdane letove bez ljudske posade. U podmorju   roboti  će  omogućiti  razvoj  nove   privredne grane,   eksploataciju podmorja.

Razvoj   robotike   ide  u  tri   pravca:  mehatronički   roboti  (kombinacija  mehaničkih     i elektroničkih   elemenata),  biotronički  roboti   (   kombinacija   bioloških   i   elektroničkih elemenata) i bioroboti ( realizirani genetičkim inženjeringom). Sve tri kategorije robota imati  će   određenu   razinu   inteligentnih   robota.    Pritom,   bioroboti   mogu   dosegnuti savršenstvo do te  mjere da će se teško moći razlikovati od čovjeka stvorenog prirodnim putem. Ovdje se nameće jedno pitanje: da li se treba bojati robota i umjetne inteligencije općenito? Odgovor autora ovih redaka jest: ne više od ekstremnog ponašanja nekih ljudi u našem okruženju. Međutim, to je tema za jednu ili više rasprava u drugim prigodama.

 

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here